Дилер Истине

Не верујем да је тај дан био врућ као данашњи, ал дефинитивно ми није био пријатан. Зидали смо зид поред капије, јер је прошли био стар брат брату 70+ година, маторији од куће у дворишту и кренуо је да се љуља. Није био неки претерано тежак посао, с обзиром да смо радили нас четворица у тијенџерским годинама, а ја сам још увек имао оба јајета, тако да сам био препун снаге и тестестерона. Знали смо веома добро да слажемо цигле на малтер, ал нас је бунио крај, тј шта да урадимо са врхом зида, колико да наспемо чега и како да га обликујемо. Пошто смо били сами без родитељског надзора, једина особа коју смо могли да питамо како да назидамо и уобличимо врх ограде је био мој деда који је већ надгледао са сигурне удаљености на клупи, испод липе. Догегао се до капије и рекао шта треба да радимо, ал обавезно на крају да разбијемо флаше од пива које смо циркали и да наспемо у малтер срчу. Ал баш добро да наспемо, да вири оштро стакло и сигурно ће нам требати десетак флаша. Чак нам је одвојио једну картонску кутију у коју можемо да разбијамо, без да срча лети по дворишту. Све је он нама објаснио, само на крају није рекао што. Претпоставио сам, а претпостављате и ви шта ће бити одговор, а он је наравно био "ПА ДА ЦИГАНИ НЕ ПРЕСКОЧЕ ОГРАДУ И КРАДУ ПО АВЛИЈИ". Истини за душу, ми старији се сећамо веома добро цигана који су улазили у двориште и куцали на врата да просе, неретко и покушавали да уђу у кућу, ако виде да је дете само, ал то се није десило у том моменту већ 10+ година. Деда се мало и наљутио што нећемо да правимо његову верзију бодљикаве жице, нешто прогунђао о омладини и сигурности породице, ал на крају је пристао да ћути под митом једног Јелена. Кренуо је да претура по гајби полу млаког пива са очигледно неким циљем на уму. Погледао је око себе по дворишту, гледао опет у гајбу, извлачио попијене флаше и напокон гласно и јасно опсовао још једном омладину. -Деда, шта је сада? -Ништа не знате... Све браон флаше... Ниједна зелена. -Зелена флаша? Па нема њих пуно, увек једна или ниједна у гајби. Ал нисмо узели целу, него смо узимали из фрижидера, па нисам ни обраћао пажњу. -Наравно да ти ниси обраћао пажњу, кад не знаш. Не знаш да је Јелен пиво у зеленој флаши три пута квалитетније од овог у браон. -А добро чекај, како може да буде квалитетније, исти курац, Јелен ко Јелен? -Зелена флаша ти је тест флаша! То они обележе да баш та иде на проверу у Завод за заштиту здравља, па она буде сигурно по прописима и наравно да прође цела тура само због ње. Зелени Јелен је најбољи Јелен. Ајде, сад иди до ћошка и нађи деди један такав, не бисте курца знали да назидате да вам нисам помогао. На крају није ни било тачно да нам је помогао да назидамо врх ограде, јер нам је требао шаблон и даске да подупремо да би била заобљена на врху. Ал то није ни битно, урађено је дан касније уз помоћ комшије. Оно што је битно је - која је права истина иза ретке зелене Јелен флаше, како је настала и нестала, да ли је стварно тест флаша и остале урбане легенде?

https://www.instagram.com/stories/merkurxtip.rs/3398923698632169815?utm_source=ig_story_item_share&igsh=eWNiMW56bnRyM3g3 Молио бих вас да гласате за ЧСК да добију дресове ти несретници

Уморан сам браћо. Али искрено, уморан сам већ дуго од ове сексуализације. Уморан сам од онлифанс курветина, од разголићених дроља које причају кринџ вицеве, од бумерских сексуалних видеа, од реклама за барбамс лосион у којима се пичке ложе на ликове са брадом, од амиџи шоа где глупе задругарке јашу лопту за фитнес и симулирају секс. Поражен сам браћо чињеницом да нека глупа онлифанс курва прича како она није рођена као Тесла и да јој ништа друго не преостаје сем да продаје своје тело за паре глупим смрдљивим инселима који јој то омогућавају. Од момента када је Игор Озбиљне теме кренуо са садржајем на нивоу жвалавог Чоде где ти снима како му је било на крстарењу од, види ми курца, читавих 500е, ту смо требали сви да га надувамо курцем. Сад је касно. Сад је већ објаснио деци у основним школама како је скроз океј да омогућаваш да жене живе од продаје свог тела. И не, не желим да улазим у расправу да ли је слика продаја тела. Није на нивоу проституције где курац улази у пичку, али јесте. И не могу да причам о глупим курветинама. Као што ми је СНС смучио заставу, као што ми је Бунт смучио србовање (да да, Бунт = СНС, то није поента), тако су ми и оне смучиле било какав еротски садржај. Већ дуго ме смара било какав садржај те врсте. Како крене сцена секса на филму, мени се очи већ склапају. Не могу, видео сам то сто пута. Видео сам три курца у шупку на порнићу, јебе ми се за глуму секса испод јоргана у америчком филму. Оћу да причам о мушкарцима који плаћају јебени онлифанс. Ко су ти људи? Зашто их не спрдамо? Јел могуће да постоји неки working class човек који ради за сатницу од 130 динара и уплати некој Хабиби која чак није ни добра риба да гледа месечни садржај где се она облачи у зечицу и пуши дилдо? Ви мислите да Друштвена Динамика преживљава већ десет година тек тако? Па браћо, нажалост, курсеви се продају, он има часове и држи предавања. Постоје ликови неспособни за контакт са женама и плаћају тај смрдљиви онлифанс. И они криве исте те жене зато што су неспособни. Које јебене пичкетине. ДА, жена им је крива што је он болид и не може да је гледа у очи, а не у сисе. Браћо, ако већ причате да су све жене курве или шта већ, онда немојте то да им омогућавате, веома је једноставно. Ајде да се мало погледамо у очи и кренемо да јебемо матер и спрдамо свакога ко плаћа то срање, као што смо сад усрали Озбиљне теме. А заслужио је веома. И више од свега овога. Будите ми добри и памет у главу, није курва крива што је курва итд.

sabskrajbuj se na ozbiljne teme i budi ucesnik izvlacenja fuck a fan na nikinom onlyfansu

Скоро ми је причао другар како је имао проблем са дететом од десет година и да је сазван родитељски састанак у сеоској школи. Дошли су тамо са клинцима и учитељица је позвала малу циганчицу са кевом испред табле и мајка је кренула у причу како јој ћерку остала деца киње. Говоре јој да смрди, да је прљава и неретко има и физичког насиља. Девојчица је кренула да плаче и рекла како не би се ни жалила, док нису кренули да је пљују на путу до школе. Неки родитељи су у том тренутку одлепили и кренули да бију своју децу у сред родитељског у учионици и настао је општи хаос. Другар је малог је одвалио од батина на правди Бога још у школи, а кад су дошли кући испричао је и баби и деди зашто је био родитељски и онда су га и они пребили. А знам дете, није кварно, добар ко лебац, само ко и свако дете, глуп ко курац. Е сад, кад год се помене термин "дизање свести" о било чему, не могу да не помислим на нека геј НАТО, НВО, Зелено-леви фронт срања, и у глави визуализујем Малу Врањанку док прича како је скроз океј и здраво бити морбидно гојазан. А мени браћо у глави у последњих пар месеци само нека мракача, све желим да напишем нешто смијешно, ал све сагледавам кроз призму неке црне комедије. И тако одлучих да можда и преточим у роман све то са радним насловом "Учите вашу децу да не буду говна". Зајебано је писати о дечјим бубама, колико су деца окрутна и шта су у стању да ураде другима, јер може да има контраефекат као што су га имале Ране нпр. Уместо да то буде трагична прича о два млада живота, ми смо ипак сви желели да завршимо као Пинки и Шваба и јебемо ТВ водитељке. Поздрав за мог оца који ме је пустио у петом основне да се офарбам у жуто као њих двојица у филму. Е сад, долазим до геј НАТО, НВО срања. Мислите да смо раних двехиљадитих знали за децу која су спорија у развоју, аутизам и слично? Мислите да смо имали обзира према њима или да су уопште родитељи имали свест како они треба да се лече? Тебра, код нас у насељу само што четвороношке нису ходали са десет година. Није било то као идемо лечимо га, чувај дете овако онако, та деца су исто била пуштана на игралиште и на милост и немилост насеља. Страца је био једно од те деце, клинац са огромном главом и на сред ње је имао улубљење, као обрнути мост. А родитељи, наравно да су га шишали на кеца и то је било десет пута видљивије. Први пут сам га приметио у насељу је био када су му остала деца на мелодију Ружица си била, певала "Страца има главу као дирижабл, као да лети преко мог прага". Што се тиче улубљења у глави, старији су сковали теорију да му је глава таква направљена да може савршено да пасује за мацоле, да ти прст има залет да боље удари у њу. Ћале му је био познат у насељу, јер је један дан банула интервентна и развалила им стан, јер се матори толико напио да је кренуо да пуца на голубове који су направили гнездо на тераси и пењали му се на курац гугутањем (савршено разумем човека), тако да је Страца остао без ћалета на неко кратко време, прича која се понављала мало-мало. Е пошто сам обећао причу о татулама пре сто година, ово се уклапа у то. Овде нећу дужити о Страцином одрастању, јасно вам је како је то текло, него прећи на време кад је одрастао. Тај дан се играла утакмица Србија Албанија, јес био октобар, ал леп дан, сунце је пичило и седели смо у насељу и већали да ли да се запутимо пут Београда, јер ће сигурно нешто да се деси на стадиону. Кад ето Страце, испада из неког шибља са флашом Атлантик вотке која је већ начета.

То је тај комични део целе ове црне приче, ако можеш да замислиш како је све то изгледало. Из овог угла, десет година касније од тог догађаја и 20 година касније од свог малтретирања које је несрећни Страца доживео, све што могу да кажем је да могу да се барем потрудим да исправим то на неки начин. Њему можда тренутно нема помоћи, ал ако се на време деца уче да не раде ствари као што смо ми радили, можда се барем један клинац одлучи да разуме различите услове под којим остала деца одрастају.

Нешто је кренуо да прича, да лаже о некој војној обуци на којој је као био и како се спрема да иде на Косово. И јебига, некад ти прија да слушаш шта будала прича, а некад те смара и само оћеш да га отераш у курац. Али, прича добија нови угао кад Страца вади из џепа пун целофан семења татуле. Некоме (не кажем да нисам ја био тај злотвор) је пало на памет да кренемо да га ложимо колико може највише татула да поједе и успут попије вотке на бело. Сад, не знам колико сте упознати са конзумирањем татула, ал ставе се семенке у чеп било какав и смрве док су у њему и ти кад напуниш тај чеп и смрвиш га то је једна доза или како год да то називамо. Он је то урадио једном, смрвио, па још једном, па још једном док није преливало из чепа. Дрмнуо је то и кренуо да залива вотком док ми навијамо ко у америчким филмовима ЈОШ ЈОШ ЈОШ ЈОШ, па је брат брату оцепио пола литре вотке на бело. Хаос је почео у рекордном року, не знам да ли му је требало пет минута да полуди. Кренуо је да показује шта је као научио на тој војној обуци на којој је шатро био. Да пузи по некој прашинчини, да ради колут, да се пење уз неку јадну брезу и за дивно чудо успео је јебеш ми све сигурно два метра да се успење са ногама обгрљеним око ње. Кад се спустио био је сав изгребан по фаци, рукама, ма хорор. Питали смо га јел научио да уради стој и да пете наслони на брезу, одговорио је пун себе НАРАВНО! И јебо матер, стварно уради он прави правцати стој и таман кад је требао пете да наслони на дрво, промаши га и дркне свом тежином у ону прашинчину која се дигла толико да га је целог сакрила у браон маглу. Ту смо умирали од смеха пар минута и коначно нас је сморио и одлучили смо да запалимо гајбама и да се спремимо да гледамо негде текму, остављајући самог Страцу прљавог и крвавог у шибљу насеља. И прође ту пар месеци, од њега ни трага ни гласа. Увек је вребао ту около, имао је тај њух када се негде пали буксна да се само појави и да моли да му оставимо на крају флопа. Мајке ми, забринули смо се за њега, ал немаш ти ни кога да питаш јел жив ил мртав. И ето ти га, појави се после неког времена. Кошуљица карирана, неке патика ципеле, оно класичан неуспешни покушај уљудљивања и брате, нормално прича, нема замуцкивања и смишљања реченице. Па добро бре Страцо где си ти месецима? Каже он нама сећате се онај дан кад сте ме оставили овде... Како да заборавимо... Па каже ви отишли, а мени се слошило и ја у хитну. Ушао ја све фино, обратио се оним добрим људима реченицом "Људи, мени је лоше, баш ми се слошило, треба ми испирање" и замисли џукеле ме вежу за кревет, ошамуте и пробудио сам се у Београду у душевној болници. Месец дана сам био тамо везан каишевима, кењао сам низ ногавицу, све ми се говна скорила око ноге, као гипс да сам имао. Ал ево сад сам дошао себи и тражим посао, ни не пијем више, ништа. Мени га било жао, баш сам се осећао кривим и реко ај брате видећу ја нешто да тамо код мене на рециклажи пакујеш картон или балираш, не знам. И стварно дошао сутрадан тамо и радио добра три месеца док се опет није пропио, ал то је друга прича. Неко време касније, сретнем ја комшију који ради у хитној. Нешто крене да ми се жали и дода "Ал ништа као онај дан кад нам је Страца упао...". Реко шташташта, причај? Каже ма брате, упао нам дебил одваљен од ко зна чега, кренуо да ломи прозоре, удара песницом, крвав сав, луд, напада пацијенте, ми скочили на њега, он нас баца, нас тројица га једва савладало брате, морали да га убодемо неким малтене отровима за пацове да га успавамо и ја брате назовем Београд и спакујемо га тамо и одвеземо. Ја му испричам Страцину верзију приче, он кренуо да се крсти, каже брате, ако је неко заслужио да га пошаљемо тамо, он је, какав бре курац Људи мени је лоше, молим вас помозите ми, није га нико реч разумео, као горила бре да је упала у хитну.

ako vidis ribu da ima istetovirano bilo koje slovo iza uveta to znaci da ima labaviji cmar od picke

Када се прича о пајдоманима и злу хероина, увек се некако заборавља та супермоћ коју добије корисник. Нико није способан да направи лову за кратко време као млад човек навучен на хероин. Било то да изнесе нешто из сопствене куће, што је морам признати било доста чешће него из туђе, јер ипак на крају крајева већина зависника јесу били слабићи, па су бирали тај лакши пут који се састојао од крађе од најрођенијих. Додуше, ови други што су чукали трафике, мењачнице и крали ташне су неретко имали и доста маштовите комбинације за лову. Сећам се једног што је висио на рулету и наивним клинцима продавао системе за исти. Никад нећу заборавити - када падну две нуле, тад крећеш да играш. За сома динара ја ти напишем комбинацију и следећих десет бројева. То је био први пут да сам чуо за те врсте преваре, сад можда је то мејнстрим, ал он је био јебени Дел бој свог доба. А то доба је било оно када у мањем граду си имао рулет на два места, а потражња је била огромна. Сви су јебено играли електронски рулет кад се појавио. И свако је имао систем и из ког броја пада у следећи. Ваљда је лакше мислити да програм ће имати неки алгоритам који прати магнет што привлачи лоптицу, него што ће га имати рулет који заврти неки лик у казину. Наравно, човек са таквом визијом је био предодређен да се запосли у кладионици, а као и сваки преварант који је радио у кладионици, примао је уплате и касније сторнирао тикете за које је мислио да неће проћи. А као и сваки наркоман/ преварант, морао је да се оклизне једном. Када је добио отказ, смислио је комбинацију да "прима уплате" које кладионица неће да прима, типа друга шкотска лига и остало. Наводно је имао конекцију са иностраним кладионицама и слао уплате преко нета, што је за период пре 10+ година била баш жешћа лаж. Ал наркоман у кризи зна да буде веома шармантан и убедљив, што је знам, апсурдно, ал је стварно тако. Да превара буде убедљивија, он би од добитне опкладе узимао 10% профита као цена за своје услуге. Примио је вероватно пар уплата, док није прошао први тикет. Задње што сам чуо о њему је да је ишао неким клинцима да заврши пакет траве и ушао у зграду која је имала два улаза и само је изашао на други, а клинци своју вутру никад нису видели. После тога му се губи сваки траг, и ево сигурно 7 година нико не зна где је он, тако да РИП Дексара, никад нећу заборавити како си оверио у вцу Брејвхарта док се играо турнир у кантеру 1.6.