Rasadnik ViN Marković

Проста или преступна... Хајде сад овако да мало разбијемо мит и полемику о садњи воћа у преступним годинама. Јако пуно ствари смо научили од наших старих. Захваљујући њима, њиховим жртвама и борби ми смо данас ту. Да ли смо их доследни или не, не знамо. Бог ће нам судити. Сигурно је да та прича о садњи воћки не долази тек тако, но опет за све ове године лично нисмо наишли на разлику у рађању воћа засађених у простој или преступној години. Прича или сујеверје сигурно да датира од неког времена када је калемљење почело да се примењује у воћарству. Е сада се долази до кључних ствари. Раније хибридне подлоге нису постојале. Воћке су се калемиле на сопственим сејанцима, дивљим сортама (јабука, крушка, шљива...) или су се узгајале из семена, (мада код семена је питање да ли ћете добити идентичну врсту). Хибридизација је почела 50их година прошлог века, индустријска производња половином 80их. Хибридне подлоге доносе доста предности, али и много мана. Наставак у коментару 👇

Помаже Бог браћо и сестре, Као што смо напоменули писаћемо о крушци Илињачи. Илињача је стара домаћа сорта. Постоји више варијетета ове сорте који се разликују по крупноћи и обојености плода. Крупнији варијетет се назива и крупна Илињача. Плодови сазревају крајем јула, почетком августа, око светог Илије по чему је и добила име. Некада је била доста раширенија по Шумадији, међутим, то данас није случај. Стабло је средње бујно, мада доста зависи на којој подлози се калеми. Дуготрајно је и добре родности. Покожица је сјајна, златножута, са осунчане стране прекриврна руменилом. Месо плода је бело, средње слатко и топиво, без изражених камених ћелија и пријатне ароме. Користи се за јело у свежем стању и прераду. Морамо да напоменемо да постоје воћке попут шљиве и јабуке које се такође називају Илињачом, а све се везују за Светог Илију односно период њиховог сазревања. У једној од следећих објава писаћемо колико је значајна подлога на којој се воћка калеми. Наставак у коментару 👇

Мини репортажа о јапанској крушци, црном гоџију и генерално нашем начину рада 🌿 Надамо се да ћете уживати у приложеном 😊

Браћо и сестре, Захваљујући нашем драгом члану канала, Синиши Миловановићу, имамо књигу 'Воћке и воће' на тацни Пдф формат је упитању Шта да вам кажем сем да се захвалимо Синиши, а ви уживајте и књизи 😊 https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Vocke_i_voce_-_Blagoje_Todorovic.pdf

Помаже Бог, браћо и сестре, Сада ћемо набројати неких 30-ак сорти шљива које су биле присутне или су и даље негде по нашим њивама пашњацима или у појединим засадима у земљи. Да је Србија земља шљива јесте тако. И даље имамо највећи број аутохтоних сорти, само је велика штета што се заборављају. Међутим, нашим радом и вољом желимо и надамо се ћемо успети бар неке да вратимо у живот. Ово нису све сорте које постоје или су биле присутне већ само део за које се са сигурношћу зна да су постојале или постоје. Такође све ове сорте нису искључиво нашег порекла, али су вековима присутне те се зато и сматрају аутохтоним воћкама. У загради су још неки називи истих шљива. О свакој ћемо, Боже здравља писати понаособ, а сада Вам пишемо имена за које сигурно знамо да су постојале или још увек постоје: Неке од сорти: -Бардаклија, -Белошљива, -Говеђача (Говедарка), -Горичивка, -Динка (Дињка), -Илињача Наставак у коментару 👇

Помаже Бог браћо и сестре, Дошли смо у посед књиге о воћарству из 19. века! Очувана је добро Богу хвала, а ми се заиста поносимо што је сада у нашим рукама

Браћо и сестре, ако вам се свиђа наш рад, можете нам помоћи тако што ћете вашим пријатељима поделити телеграм канал, тј. линк канала и речи о чему се ради Ако вам није тешко наравно и ско то желите 😊🌿 https://t.me/vinmarkovic

Мало је познато колико је стара ова врста јабуке. Оно што се донекле зна јесте да долази из средње Азије одакле је и већина врста јабука и потекла. Такође само име је било друкчије, али су због те атрактивности и изгледа самог плода променили назив. Надамо се да је то разлог, мада можда и ниј јер се ту негде помињу Енглези као главни кривци за ту промену, те су они дали назив "Red Love" и управо је они и донели на тло Европе. Неки извори наводе да је код нас дошла почетком 19ог века. Веома мало, ју је било, али довољно да се покрене размножавање. Временом је њено узгајање смањено као и код већине старих сорти, међутим, поново је почела да се гаји почетком овог века. Гаје се углавном нове хибридне сорте. Једна од најпознатији сорти коју можемо наћи у нашој земљи уједно и најстарија бар код нас је сорта "Ера". Настала у Српској задрузи крајем 19ог или почетком 20ог века. Данас је Хрвати својатају као своју. Наставак у коментару 👇

Вечерас вам пишемо о Ред Лов јабуци 🍎 Немојте да вас страни назив завара, у питању је стара домаћа аутохтона сорта 🌿